jedan.
dva.
nikako da naucim da plesem.
jedan.
-kako ne shvatas?
prosto je.
kao da si leptir, ptica, ili bilo sta.
tako je.
i! dva!
jedan.
kao prosli put,
samo uradi isto.
jedan.
dva.
ne gledaj moja stopala,
nije stvar u tome: treba da osecas.
i! dva!
jedan.
dva.
* * *
oblak nikako da se pomeri
valjda nece na sunce
(a ja kao hocu)
rasparan od ptica
prazan bez kise
broji
pucketave sive oblake pored sebe
* * *
(igra druga)
koraci su tezi
nema logike u osecanjima
kao ponosna vojska koju prigrli smrt,
ispustena ruka i pad,
najtezi rastanak na svetu
pogadjas o cemu pricam, zar ne?
* * *
grobar
moze i dva
da se zabave dok kopaju
(bolestan uvrnuti poredak o kome niko ne prica)
jedan asov udari o kamen
(drugom se to nikad ne bi desilo)
smesno je i jedan se smeje
kisa oblikuje humke od jutros
nikako da naucim korak
* * *
prva, i.
ti zaboravljas da ispravis ledja
gde je gordost?
druga, i.
pa ti stvarno pojma nemas.
nikako da naucim da plesem.
prosto je.
kao da si klasje, suma, ili bilo sta.
tako je.
i druga, i!
i prva, i!
sastavi korak
okret!
opet kasnis.
zasto kasnis?
* * *
aritmija
definitivno ne cujem da udara kao moj sat.
sat…
gde je on sad?
secam se da sam ga ostavio tu.
ili nisam.
ima li smisla pocinjati novo
ako je vec zaboravljeno staro?
povezati korak.
* * *
starac sedi i ne plasi se noci
svanuce dan
svanuce dan
isto kao sto je on tu zbog svitanja
isto moze i svitanje biti tu zbog njega
* * *
evo izgledam smesno
igram kako bi mozda i trebalo
ali bez nje
ja cu da vezbam
sve dok zaboravim da vezbam
a onda
ja ne znam sta cu raditi tad.
