imao sam prijatelja kojem je sve islo od ruke
i koji se ubio iz prve
(eno sada lezi pod zemljom, hrana je za crve, itd.)
to je kad umes
ja na primer nikada necu umeti da nosim bradu od tri dana
ni pocepane pantalone kao on
(a sada lezi pod zemljom, hrana je za crve, itd.)
jednom smo se peske vracali kuci
bilo je oblacno i poluprazni crveni autobusi su prolazili pored nas
on je video neku devojku u jednom i uhvativsi ga na semaforu seo pored nje
posle se javio iz isto tako crvene govornice
on je rekao "izvini sto sam te ostavio tako"
a ja sam rekao "ma daj"
(i sada lezi pod zemljom, hrana je za crve, itd.)
