nekoliko odblesaka sinocneg kosmara u halucinaciji kakva obicno dolazi pred san crne zavese i naga zena lezi mrtva i izgleda kao da uziva u tome molitve onome od koga bezim sluga na stakama lupa na moja vrata trazi skloniste od kise kazem da udje i ulazi pocinje da se smeje pocinje da se smeje pocinje da se smeje malecki pepeljasti leptir ne moze da se smiri u mojoj sobi na mojoj usni u mojoj glavi po ceo dan crvena govornica telefonski imenik u kojem ne znas nikog nekoliko dinara u dzepu mali zuti papir i broj mirno spavam sanjam kako crveni autobus prolazi kroz grad prekookeanski poziv i pucketanje u slusalici nasnimljeni glas bez osecanja za bilo sta
kaze da nije tu
Нема коментара:
Постави коментар