5.2.13

Svitanju

jutarnjem programu
svemu sto svice
bucnim ulicama
vodi sto vri
napetom budilniku
vec budnoj deci
meni
sto nocima bdim
tom ciji sam kosmar
sto lose sanja
kog ne umem moram da probudim
krugu na hladnom prozorskom staklu
svitanju
gradu
pucini
jutarnjem programu
svemu sto svice
bucnim ulicama
vodi sto vri
molbu bez reci
s rukom pod glavom
ponovo isti siroki zid

30.4.12

Kolone


jurimo asfaltom ostavljajuci procvali vocnjak
baste i kuce i maj
okreces retrovizor
i prelazis ruzom preko usana
u tamnoj haljini sa belim slonovima
okrenuta meni
dok se dobro ne nadisemo benzina
stojis sa druge strane auta
vozim
svoje slonove odvodis u brda
na sve pada plava noc
hocu da me pustis da jos malo spavam
sedis na haubi sa soljom kafe u rukama
prihvatas se mojih ledja
citas i kazes da je poezija nejasna
jedemo sendvice pored puta
uvece sanjam kako se usnama crvenis ispred ogledala
pricam
ti mi crtas nesto iznad kolena
kolone kamiona citav dan


11.1.11

ci-gît

imao sam prijatelja kojem je sve islo od ruke
i koji se ubio iz prve
(eno sada lezi pod zemljom, hrana je za crve, itd.)

to je kad umes
ja na primer nikada necu umeti da nosim bradu od tri dana
ni pocepane pantalone kao on
(a sada lezi pod zemljom, hrana je za crve, itd.)

jednom smo se peske vracali kuci
bilo je oblacno i poluprazni crveni autobusi su prolazili pored nas
on je video neku devojku u jednom i uhvativsi ga na semaforu seo pored nje

posle se javio iz isto tako crvene govornice
on je rekao "izvini sto sam te ostavio tako"
a ja sam rekao "ma daj"
(i sada lezi pod zemljom, hrana je za crve, itd.)

8.9.10

Brijanje

brijanje mi daje vremena da razmisljam
umazan sapunom ne prepoznajem sebe
da ne razmisljam tako cisto
sve sa bradom sebi bih odsekao glavu
u ogledalu vreme stoji
pod mojom vilicom rastu polja maka

6.4.10

Prolece II

izgledala si sasvim u redu
ja sam rekao da cu izaci na trenutak
a zatim izasao u bastu

nije bilo nikakvog cveca
a ja sam hteo da uberem
pa sam se rastuzio zbog toga

na grani je bilo nekoliko ptica
ali je nekakvo deriste iz komsiluka
na kaldrmi poderalo kolena
i vriskom uplasilo te ptice
pa su samo otisle
a ja
koraknuvsi unazad
smrskao sam jednog puza
i konacno
pripala mi je muka od proleca

potrcao sam ka vratima
kada sam usao nije te bilo
samo je
nas zeleni tepih izrastao oko mene
dok sam te trazio po sobama
kuca se preobratila u teret na mojim ledjima
nasmejao sam se razumejuci sta se dogadja
i zatim
zgazen braon cipelama
slusao kako te neko doziva

30.3.10

Zariven

u nekom trenutku
prestali smo da se bavimo vremenom
nije bilo bitno koliko dugo
pa sam ja ostao zariven
posto nije bilo nikakvih trenutaka
nije bilo ni onog u kojem bi ostala plava
u kojem bi modrice izrasle po tebi poput pecuraka
mesta da kazes da sam grub
u stvari sve je bilo tiho
to sto je bilo i trajalo
napolju su ljudi zamenili kratke rukave kosuljama
zatim kaputima zatim opet kosuljama pa kratkim rukavima
onda su svi otisli iz grada
onda si me zamolila za casu vode
otisao sam do kupatila
sve sto sam propustio odigralo se nekako izjedna
nisam mogao da se skoncentrisem i drzim casu uspravno
prvo svitanja onda doba
znojio sam se a na meni su cvetale bore
u sobu sam usao sed
ti si lezala mrtva
neko te je pokrio belom tkaninom dok ja nisam bio tu

22.3.10

Deca solitera

ovo je skoro pa pesma
vidim
sunce izadje na pogresnu stranu
pocnem
mi deca solitera
sacekamo da se rastoce prozori nasih visokih zgrada
puknu i sliju na dno
vodenjak nase betonske matere
radjamo se skokom
samoubistvom
radost u prosipanju utrobe
svuda po nevinom asfaltu
mi
nas niko ne mora udarati po ledjima
vristimo sami
vristimo od srece
vristimo i napukne nebo
onda prokrvare zvezde i sumrak izgleda smesno
natope se oblaci i teski kao stene padnu na zemlju
postanemo korov i nakaradno izrastemo kroz njih