u travi
mirisem vazduh
slusam
rastem u cvet
u vecnost u parku
zelen je dan
recitujem lorku
starice se nasmese
i zurno produze dalje
igram se pantomime s drvecem
zeleno i zeleno i zeleno
ludim u samoci
ludim zbog neba
jedno moje oko
je odlucilo da bude sunce
mene boli
i mene pece
pretvaram se da nisam
i pretvaram se da sam vecan
kao
park
i kao
svi setaju po meni
i kao
svi gaze
