legnes
malo zadremas
probudis se
i znas gde si
ali ne znas koje je vreme
mama zove na veceru
kaze da operes ruke
dobro je
inace
plasila si se da ugase svetlo u hodniku
ali sad je sve ok
kazes
dobro
protegnes male buckaste bele ruke
ustanes
odes
u drugoj sobi
ceka te nista
prazno i sivo
kao i uvek
pitas gde su svi
zidovi pitaju gde su svi
curi ti krv iz nosa
kupatilo je daleko
korak
po korak
danima
uvlacis se kroz kljucaonicu
na podu je voda
iz ogledala
gleda neko stariji od tebe
gleda neko slican tebi
umijes se
kad sklonis dlan s lica
napolju je sunce
park je zelen i ziv
na sarenim vrteskama
uzivaju deca
pored je stanica
i crveni autobus
muzika
veselo je
i treba da podjes
ulazis
a opet nema nikog
pada kisa
i opet je sve sivo
vrata se otvaraju ispred groblja
zene narikace
jecaju tvoje ime
zemlju
bacaju na humku
pogledas nebo
nema neba
pogledas zemlju
nema zemlje
svuda je belo
potpuno belo
i znas
ti vise nisi ti
ne plasis se
sve je ok
