ovo je skoro pa pesma
vidim
sunce izadje na pogresnu stranu
pocnem
mi deca solitera
sacekamo da se rastoce prozori nasih visokih zgrada
puknu i sliju na dno
vodenjak nase betonske matere
radjamo se skokom
samoubistvom
radost u prosipanju utrobe
svuda po nevinom asfaltu
mi
nas niko ne mora udarati po ledjima
vristimo sami
vristimo od srece
vristimo i napukne nebo
onda prokrvare zvezde i sumrak izgleda smesno
natope se oblaci i teski kao stene padnu na zemlju
postanemo korov i nakaradno izrastemo kroz njih
1 коментар:
ne znam sta ssam klinkula pa sam dospela u komentar.
enivej, kad sam vec tu, ma sve pesme su ti dobre, samo unesi dusuuu, imas ti to! samo je unesi.
Постави коментар