razmisljam
obesen o oblak
u koloru
dok oblak
nosen vetrom
ore kamenje mnome
krvarim ponosan kao sejac
moje meso
umesto komada zemlje
rastem sa toliko mesta
ponovo postojim
ja sam cvet
ja sam riba
ja sam drvo
ja sam pas
znas
mene ces sutra
zvati planetom
razmisljam
u vrtu koji sam ja
koliko jos vremena
da izadjem iz svega
predeli mene
u tvojoj glavi
potpuno bez smisla
Нема коментара:
Постави коментар